IMA NADE...

Written by: Nikola Krunić

Pod komandnom palicom Slavoljuba Muslina, igra našeg nacionalnog tima evidentno je promenjena u odnosu na prethodne utakmice. Reprezentacija je još uvek u procesu uigravanja, mečevi protiv Kipra (2:1) i Izraela (3:1) poslužili su selektoru da kombinuje startne postave i da po sistemu "triput meri jednom seci" odredi najjači sastav za predstojeće kvalifikacije za SP u Rusiji 2018. U utakmici protiv Izraela u Novom Sadu, nije prikazana totalna ofanziva kao protiv Kipra, ali je realizacija bila mnogo bolja, s obzirom da su iz znatno manje šansi nego u prethodnoj utakmici postignuta tri gola. To je ono što se pamti i to je rutina.

Orlovi su u srpskoj Atini raširili krila pred najozbiljniji ispit do sada, protiv Rusije. Pobeda protiv Izraela, ma koliko je pojedini "stručnjaci" minimizirali, svakako je važna za stvaranje pobedničke atmosfere i za samopouzdanje pred mnogo važnije mečeve koji predstoje. Ruku na srce reč je o drugorazrednoj ekipi, koja nije adekvatno merilo za testiranje kvaliteta, ali valjda gledamo reprezentaciju, a ne njene protivnike. Doduše, orlovi su uspavano ušli u meč, tražili su u uvodnih 15 minuta pobedničke koordinate a nakon šanse Pavlovića napad orlova imao je domino - efekat po pitanju prilika. Tošić, Stojiljković,  i ponovo Pavlović imali su izgledne šanse da napune mrežu Goreša, ali bez uspeha. Koliko su defanzivni igrači angažovaniji u ofanzivi od dolaska novog selektora, potvrdio je Ivanović, koji je u stilu Gerda Milera načeo goste.

Zaista ohrabruje činjenica da vezni red i napad imaju odličnu saradnju sa defanzivcima u napadu, pogotovo sa bekovima. Rukavina je u poslednje dve utakmice više ličio na desno krilo nego na beka, za Kolarova je takva igra uobičajena, dok je Mladenović u prethodnom meču s Kipranima dostojno odmenio kolegu iz Mančester Sitija. Kad se na to doda podatak da su dva od tri gola u jučerašnjoj utakmici postigli štoperi, jasno vam je "koliko je 2+2". To je svakako novina u igri naše reprezentacije, uprkos činjenici da formacija sa pet defanzivaca ne predstavlja pandan napadačkoj igri.

Novosadsku publiku dodatno je "podgrejao" ulazak u igru deteta Vojvodine, Dušana Tadića. Vezisti Sautemptona bilo je dovoljno dvadesetak minuta da pokaže svoje umeće s loptom i zapuši usta kritičarima koji su tražili da mu vide leđa. Za relativno kratko vreme je pravio razliku na terenu, što je krunisao fenomenalnim golom, čime je pokazao da je forma prolazna a klasa večna. Momak iz Bačke Palanke je na svom "Karađorđu" odigrao "bećarac" s "bubamarom" i majstorskim volejom "ubio pauka" u Gorešovom gornjem desnom uglu. Treba istaći da Tadić igra sa mnogo više žara i borbenosti otkako se vratio u nacionalni tim nakon svađe sa Muslinovim prethodnikom Ćurčićem. Da li su to u mirnoj vojvođanskoj glavi proradili inat i temperament nalik južnoameričkom? Videćemo u susretima koji slede, a svakako da ovakve partije Tadića vraćaju poverenje u nacionalni tim...

Naravno, ne treba se stvarati euforična atmosfera, niti se trebaju omalovažavati pobede, jer orlove čeka mnogo posla do vize za Rusiju. Naredna prepreka je upravo domaćin predstojećeg Mundijala. Muslin će priliku za het - trik imati u nedelju u Monte Karlu protiv "Zbornaje", najvećeg izazova do sad.

Photo by: Emilija Jovanović