среда, 18. јануар 2017.

PARTIZAN PAO PRED PUNOM HALOM

Written by: Veljko Dragosavljević 


Košarkaši Partizana su nakon neizvesne završnice izgubili od Grčkog AEK-a rezultatom 65:69. Pred punom halom, domaći nisu iskoristili vetar u leđa. 



Pred nešto više od 6.000 ljudi, košarkaši Partizana su dočekali AEK iz Atine u okviru grupne faze Košarkaške Lige Šampiona. Tribine u Hali Aleksandar Nikolić su bile gotovo ispunjene do poslednjeg mesta što se na utakmicama Crno-belih dugo nije videlo. Gosti iz Atine su dobro otvorili utakmicu. Sa pogođene četiri trojke u četiri napada, gosti su otišli na +8 posle samo dva minuta igre. Domaći su ubrzo nakon toga uhvatili priključak, pa su do kraja prvog perioda kaskali sa nekoliko poena razlike. Veliku enigmu za centre domaćih je činio Činemelu Elonu. "Danston za siromašne" je pravio velike probleme kako u napadu tako i u odbrani. Krilni košarkaši nisu mogli da mu pariraju pri zagrađivanju početkom utakmice, dok je u napadu pravio jake blokove za šutere što su oni vešto koristili. Krajem prvog perioda, usledio je momenat koji je očigledno malo pomogao domaćima. Nakon jednog faula se napravila gužva pa je centar gostiju zaradio dva prekršaja u jednom napadu nakon čega ga je Jure Zdovc poslao na klupu. Dvadesetogodišnji Calmpuris je sve iznenadio sa postignutih 10 poena u prvom poluvremenu, s tim da su njegovi čuvari bili Veličković i Birčević, znatno iskusniji košarkaši. Gosti su na poluvremenu imali šut za tri poena visokih 60%. Šutirali su 9/15, što ih je sve vreme držalo u prednosti. U prvih 20 minuta Partizan ni jednog trenutka nije uspevao da uhvati priključak pa je trojkom u poslednjoj sekundi, AEK imao +8 na poluvremenu, 41:33. Početak drugog poluvremena obeležilo je nekoliko serija i jedne i druge ekipe. Prvo su Grci vezali šest poena i otišli na najvećih +14. Nakon tajm-auta Džikića, domaći su vezali 8 poena i prišli na zaostatak od šest poena posle čega smo ponovo videli mini seriju AEK-a nakon koje je Džikić opet reagovao kratkim prekidom. Crno-beli su se ponovo posle tajm-auta resetovali, vezali 9 poena i u poslednjih deset minuta ušli sa zaostatkom od dva poena. Stefan Birčević je najviše doprineo povratku Partizana u rezultatski priključak. U trećoj deonici je postigao 10 poena. U poslednjem periodu smo videli mali broj poena. Ne baš lepa košarka je krasila gotovo celu četvrtinu. Na rukometnim utakmicama je postizano više golova po poluvremenu. Pored dosta tehničkih grešaka, promašaja otvorenih šuteva, videli smo i neke sudijske greške na koje smo u ovakvoj ligi navikli. Veliku ulogu je imao Partizanov kapiten, Novica Veličković koji je snažnom odbranom i postizanim poenima držao domaće u utakmici. Ipak, pogođenim šutevima gosti su slavili na kraju rezultatom 65:69. Najefikasniji u pobedničkoj ekipi je bio Larencakis sa 14, pratio ga je Ukić sa 13. Kod domaćih, 16 je postigao Birčević, dok se na 13 zaustavio Novica Veličković. Utakmici je prisustvovao i novi igrač Partizana, Jamont Gordon. 




Photo by: Emilija Jovanović 



субота, 07. јануар 2017.

Crno - beli na krilima Veličkovića i Hečera do pobede! (76:72)

Written by: Uroš Petrović


Serija Partizanovih pobeda u ABA Ligi nastavljena je i za Božić:: ovaj put kapitulirao je Karpoš Sokoli. Izabranici Aleksandra Džikića nisu pokazali dominatnu igru (uzimajući u obzir povrede, to je bilo i očekivano) ali zahvaljujući rafalnoj paljbi Novice Veličkovića i Vilijama Hečera osigurali su zadovoljavajuću pobedu na domaćem terenu.




Ekipa iz Skoplja, pretposlednja na tabeli, imala je čemu da se nada u duelu protiv bivšeg evropskog šampiona. Povrede ključnih igrača (Ratkovica, Marinković i Robinson) kao i poluprazna hala "Aleksandar Nikolić" svakako su bile prednost. I zaista, gosti su ozbiljno poveli na samom početku utakmice i nametnuli svoj ritam, što je definitivno bilo zabrinjavajuće.

Srećom po navijače crno - belih, Karpoš je diktirao ritam samo u prvoj četvrtini. Zahvaljujući poenima Veličkovića i Birčevića drugih deset minuta u potpunosti je pripalo "Parnom Valjku". Tada je Partizan uspeo da "pročita" svog protivnika što je bilo dovoljno za održavanje prednosti.

Ta prednost je iznosila 3 poena pred početak drugog poluvremena, u kojem je domaća ekipa uspela da se potpuno "odlepi". Poenima Vrabca i Hečera crno - beli su ostvarili dvocifrenu prednost i već tada je bilo jasno ko će iz ovog duela izaći kao pobednik.

U pitanju je bila lepa uvertira pred dva teška gostovanja Partizana: crno - beli putuju u Šarlou u okviru 12. kola FIBA Lige Šampiona, a potom je naredna destinacija Ljubljana, gde ih čeka Olimpija.

Photo by: www.facebook.com/bcpartizan

среда, 04. јануар 2017.

POT ZABLISTAO, PARTIZAN ODNEO POBEDU

Written by: Veljko Dragosavljević



Košarkaši Partizana su novu godinu otvorili pobedom nad ekipom Solnoka rezultatom 77:67. Pred 4.000 gledalaca, Crno-beli ostvarili još jedan trijumf u košarkaškoj ligi šampiona i otvorili vrata drugom krugu.


U ne tako kompletnom sastavu, košarkaši Partizana su u novu 2017. godinu ušli oslabljeni neigranjem Ratkovice i Robinsona. Ovaj dvojac se pridružio već duže povređenom Majstoroviću, pa su prvu utakmicu u ovoj godini posmatrali iz prvog reda. Njihovo mesto su popunili mladi Tanasković i Jovanović. Prvih deset minuta se igralo koš za koš. Obe ekipe nisu blistale u šutu pa tako ni rezultat nije bio visok. Ulaskom igrača sa klupe, Partizanova prednost je počela da raste. Stefan Pot je odlično iskoristio svoje minute. Agresivnoj odbrani  je dodao i 8 poena čime je bio najkorisniji u prvih 20 minuta. Prva opcija u napadu ekipe iz Mađarkse, David Vojvoda, nije uspevao da dođe do otvorenih šuteva. Vrabac i Pot su najboljeg šutera Solnoka limitirali na samo 6 poena u prvih 20 minuta. U trenucima kada je Solnok imao prilike da povede i prednost uveća, nije imao igrača koji će da pokrene mašinu. Miloš Borisov je pokušavao šutevima van linije 6,75 koji su uglavnom završavali na obruču. Miloš Koprivica je takođe iskoristio svoje minute. Poenterski nije bio toliko zapažen, ali igrom u odbrani protiv znatno jačeg Adama Tota jeste. Naterao ga je na brza tri penala posle nekoliko minuta pa je lažnu peticu uglavnom igrao Lukša Andrić. Partizan je u jednom trenutku došao i do +12, ali je prvo poluvreme završeno rezultatom 35:25. U nastavku David Vojvoda je proradio. Domaći nisu mogli da ga zaustave pa je samo u trećem periodu postigao 12 poena. Crno-beli su spustili u manju brzinu što su gosti počeli da koriste. Gosti su u trećem periodu postigli isti broj poena kao u celom prvom poluvremenu. Ovaj podatak pokazuje koliko su bili šuterski raspoloženi na početku utakmice. Krajem treće četvrtine se desilo nešto zbog čega je Aleksandar Džikić bio vidno zabrinut. Vanja Marinković je prilikm jednog doskoka iskrenuo skočni zglob i uz pomoć saigrača izašao sa terena. Tom prilikom je šansu da debituje dobio Slobodan Jovanović koji je na terenu bio i u uvodnim minutima poslednjeg perioda. Sve dileme oko pobednika su otklonjene na početku poslednjeg perioda. Domaći košarkaši su napravili seriju 10:0 i otišli na +14. Saigrači su Lukovića hranili loptama kome Tot nije mogao da parira. Trojkama Borisova i Vojvode pred kraj utakmice, gosti su se na kratko rezultatski približili što nije bilo dovoljno. Domaći su utakmicu priveli kraju i slavili rezultatom 77:67. Najefikasniji u redovima domaćih je bio Luković sa 14, pratili su ga Pot sa 13 i Veličković sa 12 poena. U redovima gostiju, najefikasniji je bio Vojvoda sa 21 postignutim poenom. 







Photo by: Official page Basketball Champions League

субота, 24. децембар 2016.

ŠUTERSKOM KLINIKOM PARTIZAN ODNEO JOŠ JEDNU POBEDU

Written by: Veljko Dragosavljević


Košarkaši Partizana su odneli još jednu pobedu u ABA j.t.d. ligi. U 15. kolu, Crno-beli su u Beogradskoj hali Aleksandar Nikolić savladali MZT Skopje Aerodrom rezultatom 


Pred oko 3.000 gledalaca, Košarkaši Partizana su dočekali MZT. Trojkom Birčevića, domaći košarkaši su otvorili ovaj duel. Od početka utakmice, Luković je pravio velike probleme gostujućoj odbrani. Jure Lalić nije uspevao da mu parira, pa je centar Partizana nakon 5 minuta igre sakupio 8 poena i 4 ofanzivna skoka. Uz to, centar gostiju je napravio tri faula. Adin Vrabac je utakmicu počeo na visokom nivou, odrađivao je odličan posao u odbrani a na to je dodao i po 3 asistencije i skoka.  Domaći su u tim trenucima držali razliku. Nakon nekoliko minuta gostujući košarkaši su počeli da pogađaju. Pre svih Sinovec, bivši košarkaš Partizana. Nakon izlaska Lukovića, Lalić je dobio malo prostora pa je naterao Koprivicu da posle samo minut i po igranja napravi tri penala. Gosti su na kratko preuzeli vođstvo ali poenima Karahodžića u završnici domaći su došli do izjednačenja na kraju prvog perioda. Krajem četvrtine se na parketu našao i kapiten domaćih, Novica Veličković, posle kratke pauze usled povrede. U nastavku, Branislav Ratkovica je uneo malo svežine nakon malo sporijeg kraja prvog dela. Uz postignutih 10 poena, bio je najraspoloženiji za igru u drugom periodu. Kenan Karahodžić je svojim ulaskom uneo nemire i limitirao pojedine igrače. Nekoliko taktičkih grešaka je nadomestio svojom požrtvovanosti pri čemu je dodao i dve blokade. Sinovecu se u gostujućoj ekipi pridužio i Džoš Skot koji je bio najefikasniji igrač u gostujućim redovima. Zadao je velike probleme Karahodžiću pa je sa postignutih 11 poena držao svoju ekipu u zavidnom minusu. Crno-beli su uspeli da se povežu i uz nekoliko grešaka gostiju dođu do rezultatskog plusa i na kraju prvih 20 minuta odu na +5, 47:42. Treća četvrtina nam nije dala puno kvalitetne košarke. Viđeno je dosta faulova koji su prouzrokovali stalne prekide. MZT je svaki Partizanov nalet presecao uglavnom koševima sa distance. Džoš Skot je nastavio da zadaje glavobolju domaćima u odbrani, kako poenterski tako i u skoku. Pored njega veliku slobodu je dobio i Đorđe Drenovac ali su njih dvojica uglavnom držali loptu kod sebe u tom periodu. Partizan je uspeo da zadrži prednost i sa +7 da ode na poslednji predah pred poslednji period. Domaći su rafalnom paljbom otvorili poslednji period. Prednjačio je kapiten, Novica Veličković, a ništa lošiji nisu bili ni Birčević i Vrabac. Tada je Partizan kontrolisao sve. U odbrani su igrali čvrsto, Skot je bio u potpunosti zatvoren a u napadu su se koševi ređali kao na traci pa su Crno-beli posle samo nekoliko minuta otišli na najvećih +16. Sinovec je pogodio 6 poena za redom i na trenutak vratio nadu da MZT može da se vrati u utakmicu. Ali trojkom Birčevića, potom na ukradenu loptu Marinkovića, Hečer je pogodio još jednu trojku pa su tako domaći na 1:50 pre kraja zatvorili vrata gostima iz Makedonije. Konačan rezultat je glasio, 91:76. Najefikasniji u domaćim redovima je bio kapiten, Novica Veličković sa 21 poenom. Pratili su ga Birčević sa 13 i Hečer sa 12 poena. Veliki doprinos novoj pobedi je dao Vrabac sa postignuih 10 poena, uz to je imao i 9 skokova i 6 asistencija. Kod gostiju je najbolji bio Sinovec sa 20, Skot je dodao 15 a Drenovac 12. 




                                                                                                                                                                                                                           Photo by: MZT Skopje Aerodrom/Dragan Mitreski

среда, 14. децембар 2016.

HEČER I VELIČKOVIĆ PRESUDILI TURCIMA

Written by: Veljko Dragosavljević

Košarkaši Partizana su u tvrdoj utakmici savladali ekipu iz Turske. Domaći su u poslednjoj četvrtini napravili ključnu razliku i slavili rezultatom 86:71.





Početak sa dosta naboja. Na parketu se našao miljenik druge frakcije, Vladimir Štimac, što su navijači burno propratili i pozdravili. Od početka su on i Luković vodili internu borbu koja je kasnije prouzrokovana tehničkom greškom Crno-belih iz Beograda. Štimac je postigao prve poene za goste na ovom meču. Domaći su čvrsto krenuli, jakom odbranom i solidnim šutem za dva su poveli 15:9. Ali ne i prvi put u sezoni, Partizan posustaje u drugom delu četvrtine. Nestalo je energije pa su gostujći Crno-beli na 56 sekundi pre kraja prvog perioda poveli sa 16:15. Sveža krv u vidu Marinkovića je trojkom osvežila domaće, pa je prvi period završen rezultatom 18:16. Na početku drugog perioda, na parketu se našao Stefan Pot. Ove sezone i ne tako standardan igrač, ali zbog izostanka Ratkovice mladi košarkaš je ostao kao jedina zamena. Odlično je otvorio svoje minute na parketu. Pogođenom trojkom i dobrom odbranom je zapaženo iskoristio uvodne minute, pa i odmor Hečera. Pogađalo se i sa jedne i sa druge strane u uvodnim minutima. Možda i najbolji igrač ove sezone, Novica Veličković, je opet odlično počeo utakmicu i uz Marinkovića bio najsvežiji kod domaćih. Partizan je sredinom četvrtine imao +7 ali su gosti odličnom odbranom, kao i promašenim šutevima domaćih, iskoristili to i sveli razliku na minimum. Navalu u odbrani je predvodio možda i jedan od najboljih defanzivaca u evropi, Di Džej Strouberi. Trojkom Robinsona u poslednjoj sekundi, domaći su sa malom prednošću otišli na kraći odmor, 44:41. Uroš Luković je u prvom poluvremenu limitirao Štimca. Jedan od najboljih igrača Bešiktaša je u ovoj sezoni stao na zavidnih 8 poena, ali samo sa jednim skokom, dok je Luković skupio 6 skokova. 

Početkom drugog poluvremena na južnoj tribini je osvanuo transparent posvećen Harisu Brkiću kome će 15. decembra biti navršeno 16 godina od ubistva ispred tadašnje Hale Pionir. Utakmica je nastavljena na visokom nivou. Džikić je uveo Koprivicu koji je brzo napravio tri penala i više puta na liniju slobodnih bacanja slao Štimca. Najveći problem za domaće je predstavljao četvrti faul Frenka Robinsona, koji je u ovoj utakmici bio i više nego raspoložen. Šuterski su bili odlično raspoloženi. Pre svih, Klark koji je nastavio da zatrpava koš domaćina. U odbrani su se igrači smenjivali na njemu ali nije dalo značaja. Strouberi i Štimac su bili jedini koji su ih pratili i koji su uspeli da drže rezultatski priključak. Krajem četvrtine se na parketu našao i Branislav Ratkovica, za koga je bilo najavljeno da neće igrati zbog lakše povrede. Sa nekoliko uzastopnih poena Vejseloglua, gosti su poravnali rezultati i nerešenim ishodom ušli u poslednji kvartal. I jedni i drugi su stegnuto počeli poslednji period. Viđeno je malo poena, jake odbrane plus veći broj faulova su uticali na takav ishod. Nakon 5 minuta smo videli 13 postignutih poena. Domaći košarkaši su mnogo bolje otvorili poslednji period. Koristili su promašene zicere gostiju i dizali svoju prednost. Hala je eksplodirala nakon dve postignute trojke Hečera i Veličkovića pa su tada beogradski Crno-beli otišli na najvećih +12, 78:66. Hečer je nosio svoj tim u poslednjoj četvrtini, a utakmicu je završio sa 14 poena i 7 asistencija. Veličković je i pored povrede koju je zadobio tokom meča, nastavio da igra na visokom nivou i kapitenski vuče svoju ekipu ka pobedi. Ni u jednom trenutku poslednjeg perioda se nije dovela u pitanje pobeda Partizana. U svim segmentima su bili dominantniji. Razlika je nastavila da raste pa su domaći košarkaši utakmicu završili sa +15, 86:71. Odličnom odbranom i iskorišćenim greškama gostiju, domaći su zasluženo slavili na kraju utakmice. 
Najefikasniji u domaćem sastavu je bio kapiten Novica Veličković sa 20 poena. Pratili su ga pomenuti Hečer sa 14, Birčević sa 12, dok je Marinković dodao 11 poena. Kod gostiju su se istakli Klark sa 17, Štimac sa 15 i Stroberi sa 10 poena. 

Photo by: Basketball Champions league official page

уторак, 06. децембар 2016.

BIRČEVIĆ UTIŠAO NEMAČKU EKSPEDICIJU

Written by: Veljko Dragosavljević 


Košarkaši Partizana su u još jednoj teškoj završnici slavili protiv Ludvizburga. Posle nekoliko vezanih poraza, Crno-beli su slavili sa 86:82.



Pred oko 3.000 gledalaca, Košarkaši Partizana su dočekali Ludgvizburg. Domaći košarkaši su utakmicu počeli čvrsto u odbrani. Luković je u saradnji sa Birčevićem držao reket pod kontrolom. Uz nekoliko otvorenih šuteva Crno-beli su brzo napravili +8 koji je stajao do kraja prvog perioda. Američka petorka u sastavu ekipe iz Nemačke je svoje napade pokušavala da reši u prvih 8 sekundi. Uglavnom su napadi završavali ili šutom za tri poena, ili nakon pika. U režiji Kelvina Martina se na naslovnoj strani našao Uroš Luković. Sjajnim zakucavanjem, Amerikanac je Lukovića stavio na poster. Nakon nešto brže košarke u prvih šest minuta, ušlo se u nešto sporiji ritam sa dosta promašenih šuteva. Gosti su svoju prvu trojku postigli u 12. minutu, nakon, sedam promašaja. Na parketu se u drugoj četvrtini našao Novica Veličković koji je ponovo bio lider svoje ekipe. Serijom Ludvigsburga od 13:0, gosti su prešli u vođstvo ali samo na kratko. Vezanim poenima Veličkovića i trojkom Hečera pod faulom, uz postignuto bacanje, domaći su sa prednošću otišli na kraći odmor, 37:35. Gosti su dobro otvorili treći period. Serijom 7-0 su pobegli na +5. Nekoliko sudijskih odluka je dovelo do prepoznatljive buke u hali što su domaći iskoristili. Dobili su vetar u leđa i serijom od 9-0 ponovo prešli u vođstvo.  Nakon nešto kraćeg naleta, ponovo se stalo sa serijom i ušlo u egal. Krajem četvrtine glavnu ulogu na meču su preuzele sudije. Nakon nekoliko diskutabilnih situacija, velika bura se podigla nakon dosuđene tehničke greške Vanji Marinkoviću. Tom prilikom je trener gostiju reklamirao da je pogođen upaljačem u glavu. Domaći su iskoristili buku i postignutim poenima u poslednji period ušli sa -2, 56:58. Pokušali su Crno-beli da naprave prednost na početku poslednjeg perioda ali im to nije pošlo za rukom. Gosti su divljali, igrom jedan na jedan nisu uglavnom ništa uspevali, dok je domaći tim na svom kontu ređao promašene šuteve. Ušlo se u još jednu neizvesnu završnicu. Dva minuta su domaći držali malih +2, pa je na 13 sekundi pre kraja Bun prošao kroz livadu i postigao nove poene. Kroz celu utakmicu se vuče loša komunikacija u odbrani koja je rezurtirala ovim primljenim poenima koje su goste odveli u produžetak. Hečer je šutem za tri poena pokušao da donese pobedu svojoj ekipi ali je lopta završila na obruču uz rezultat 72:72. U nastavku, gosti su ostali bez Martina i Tiema zbog pet ličnih greški, što je značilo skraćenu rotaciju za ekipu Džona Patrika. Crno-beli su gotovo u svakom napadu šutirali slobodna bacanja. Kako god da su probali da odu na veću razliku, rezultat ja uvek bio na samo +2 u korist Partizana. Na 22 sekunde pre kraja, ponovo je bilo nerešeno. Ratkovica je prošao, spustio loptu Birčeviću koji je uz faul postigao poene. Dodatni penal je promašio, ali je na pravom mestu bio Andrić. Skokom u napadu je dobio faul i sa postignuta dva penala približio Partizan pobedi. Na 5 sekundi do kraja je bilo +4. Topert je probao trojkom da ublaži poraz ali je promašio. Najbolji u domaćem sastavu su bili Hečer sa 20 i Veličković sa 19. Dvocifreni su još bili Birčević sa 14 i Andrić sa 11. Na drugoj strani su se istakli Martin sa 13 i Koton i Hamond sa po 12 poena. Partizan je gotovo u svim statističkim parametrima bio bolji od gostiju, pa je i pored toga jedva slavio. 



                                                                                                                                                                   Photo by: Basketball champions league official page

понедељак, 21. новембар 2016.

GOLMANIMA NOĆNA MORA, VAZDA BIO KOSTIĆ BORA!

Written by: Nikola Krunić




Levonogi Obrenovčanin zaista je bio cijanid za protivničke golmane. Njegova levica sevala je poput haubice. Prilično je diskutabilna činjenica da najbolji strelac u istoriji našeg najtrofejnijeg kluba nije stekao zvanje "Zvezdine zvezde", kao jedini igrač sa preko 500 postignutih golova.

Photo by: Mojacrvenazvezda.net

Svaki klub ima svog "bombardera". To su oni igrači koji sa repetiranom levicom ili desnicom pišu klupsku ili reprezentativnu istoriju. Redovno utiču na povišen krvni pritisak kod protivničkih navijača i zebnju u srcima kad je lopta u njihovom posedu. Neizostavno je i klevetanje njihove noge, kao najubojitijeg oružja, kojim se, pored navijačkog korpusa traume nanose golmanima i defanzivcima sa druge strane nišana. Njih odlikuje idolpoklonstvo najzagriženijih fanova, nešto poput kulta ličnosti, fenomena karakterističnog za mnoge diktatorske režime širom planete, gde se vlastodržac projektuje kao nepogrešiva individua, neretko poistovećena sa božanstvom. Upravo jedan od osnovnih fudbalskih postulata glasi da dotična svojstva podvlače crtu između velikih igrača i marginalaca.

Brojni "bombarderi" obeležili su vremenske periode i timove u kojima su igrali. Real Madrid je imao Raula, Bajern Gerda Milera, Benfika Euzebija, a Crvena zvezda Boru Kostića! "Bora noćna mora" obeležio je uz Rajka Mitića i Dragoslava Šekularca crveno-belu epohu 50-ih i 60-ih godina, odigravši 580 utakmica u Zvezdinom dresu, postigavši pritom neverovatnih 539 golova. Njegovi slavni saigrači stekli su epitet "Zvezdine zvezde", ali Kostić je iz nepoznatih razloga ostao uskraćen za takvo priznanje. Ispostavlja se da nisu dovoljni pokazatelji da je jedini fudbaler sa ex-yu prostora koji je ušao u "klub 500", da je Zvezdin dres nosio deceniju i po, osvojio četiri titule i tri Kupa Jugoslavije. Ah da, zaboravih da je ovo narod koji slabo pamti i koji dokazano boluje od "sportskog Alchajmera", što se najbolje vidi na slučaju Novaka Đokovića.

Borivoje Bora Kostić rođen je u Obrenovcu 14. juna 1930. godine. U razgovoru sa Svetislavom Vukovićem, piscem knjige "Asovi YU fudbala", otkrio je da se pre fudbala bavio atletikom, odbojkom i košarkom. Ipak 1947. godine, životni put tada 17-godišnjeg provincijalca trasiran je ka sportu, za kog mnogi tvrde da je "više od igre". Legendarni napadač je fudbalski "prohodao" u obrenovačkom Radničkom, gde je dolazio samo po pozivu, kada zafali igrač. Za isti klub nastupao je njegov brat blizanac Voja, za kog je Bora tvrdio da je u to vreme bio najveći talenat u Srbiji. Igrom slučaja, Kostić je debitovao na dan oslobođenja Obrenovca, kada je u ovo provincijsko mesto stigao Partizan, predvođen Bobekom i Čajkovskim. Tog dana se unutar mladog Obrenovčanina probudila zver i proradio je golgeterski instinkt. Igrajući na poziciji centarhalfa, Kostić je postigao tri gola i sam pobedio velikana iz Humske! Taj oktobarski dan nagovestio je početak jedne veličanstvene karijere.

Photo by: Mojacrvenazvezda.net

Njegova prva poseta utakmici večitih rivala sa bratom Vojom, bila je presudni faktor za dolazak na crveno-belu stranu Topčiderskog brda. Fasciniran elegantnom i staloženom igrom kapitena Rajka Mitića, tada najbolje polutke od Vardara do Triglava, 20-godišnji Kostić je u moru ponuda koje su stizale od najjačih jugoslovenskih klubova, izabrao - Crvenu zvezdu!


Međutim, Kostićeva bajka nije imala veseo početak. Pune dve godine je čekao da se ustali u ekipu koja je pod komandnom palicom Ljubiše Broćića osvojila prvu titulu prvaka u istoriji Crvene zvezde 1951. godine. Govorimo dakle o vremenima kada nije postojala omladinska škola, niti bilo kakvi elementarni uslovi za afirmaciju golobradih igrača, kada se treniralo jednom nedeljno i to sa jednom "krpenjačom". Početak nije bio lak, ali da bi zaradio kartu za ulazak u društvo tadašnje Zvezdine elite, koju su činili Mrkušić, Stanković, Ognjanov, Kašanin, Tomašević, "gušter" Kostić je morao da cedi litre znoja sa dresa nakon svakog treninga. Ipak, od Zvezdinog dresa privremeno ga je odvojio vojni rok u JNA, te je mladi napadač teren zamenio poligonom za gađanje, a razornu levicu "repetirkom" m-48.

Photo by: Mojacrvenazvezda.net

Epizoda u vojsci nije omela Kostića u napredovanju. Strpljivim i marljivim radom dokazao je da su koreni rada gorki, a plodovi slatki. Nakon što je u prvih nekoliko sezona dobijao šansu "na kašičicu", osvojivši pritom dve titule, njegove golgeterske sposobnosti došle su do izražaja u sezoni 1955/1956, kada je posle tri godine trofej vraćen u Zvezdino naručje. Šampionska generacija koju je sa klupe predvodio Milovan Ćirić, vrcala je od velemajstora ove igre: Beara, Durković, Mitić, Šekularac, Popović, Stanković, Tasić. Upravo je u drugoj polovini 50-ih fudbalska javnost u Jugoslaviji upoznala zver zvanu Bora Kostić.


Vrlo brzo je postao prepoznatljiv širom jugoslovenskih terena po razornoj levici koja je parala mreže kao od šale sa preko 30 metara. Njegovi projektili probijali su i zvučni, a kamoli živi zid postavljen ispred protivničkog gola. Trajektorija njegove lopte bila je nerešiva enigma za protivničke golmane, pa čak i za Lava Jašina, tada najboljeg golmana na planeti, koji je u karijeri odbranio preko 150 penala. Nakon susreta Crvene zvezde i moskovskog Dinama u Beogradu, na pitanje zašto nije odbranio Kostićev udarac sa 30 metara, Crni pauk je odgovorio da nije ni video loptu.

Photo by: Zvanični portal FK Crvena zvezda

Kada se već govori o utakmicama epskih razmera, ne može da se ne pomene čuveni revanš meč četvrtfinala KEŠ 1958, kada je u Beograd stigao Mančester junajted predvođen "Bezbijevim bebama", pre svega Bobijem Čarltonom, Dankanom Edvardsom, Tomijem Tejlorom i Denisom Vajoletom. "Đavoli" su prvi meč dobili sa 2:1, a u revanšu su do odlaska na odmor spakovali tri gola Beari, priteravši crveno-bele uz konopce. Zvezda je uspela da preko Tasića i Kostića koji je postigao dva gola poravna rezultat. Najlepši potez na utakmici, upravo je delo levonoge haubice, čiji je hitac iz slobodnjaka bio neuhvatljiv i za radar, a kamoli za Harija Grega. Aktuelni šampion Jugoslavije nije uspeo da preokrene rezultat, prepustivši polufinale ekipi sa Old Traforda. Nažalost, dan kasnije na aerodromu u Minhenu se dogodila avionska nesreća u kojoj je izgubilo život osam "Bezbijevih beba": Birn, Kolman, Edvards, Džons, Tejlor, Bent, Peg i Vilan...


Za nacionalni tim Jugoslavije, Kostić je debitovao 1956. godine, postigavši gol u prijateljskoj utakmici protiv Indonezije, koju su "plavi" dobili 4:2. Za reprezentaciju je odigrao 33 utakmice i postigao 26 pogodaka. Pripadao je generaciji koja je osvojila zlatnu medalju na OI u Rimu 1960. godine i koja je igrala finale na prvom EP u Francuskoj iste godine. U finalu Olimpijskih igara protiv Danske, preuzeo je kapitensku traku od momenta kada je isključen Galić. Predvođeni Kostićem, Jugosloveni su savladali Dance rezultatom 3:1 (Galić, Matuš, Kostić), a najbolji Zvezdin golgeter je na turniru postigao šest golova, što ga je uvrstilo na drugo mesto liste strelaca, iza Galića (sedam golova).


Pored Crvene zvezde, nastupao je za Vićencu, gde su ga povrede sprečile da se pokaže u pravom svetlu i stane uz rame sa tadašnjim zvezdama Apenina poput Macole i Suareza, kao i Sent Luis Stars, gde je završio igračku karijeru 1967. godine. Borivoje Bora Kostić, jedan od najboljih golgetera balkanskog podneblja ikad, čovek koji je imao dinamit u levoj nozi, kojom je ispisivao istoriju Crvene zvezde i reprezentacije, nikada nije odlikovan najvišim priznanjem kluba kome je posvetio deceniju i po svog života.          


Nažalost, živimo u vremenu u kojem su istinske legende fudbala prepuštene zaboravu. Pojedini "mediji" nametnuli su norme prema kojima prostor na stranicama sportske rubrike zaslužuju informacije koje ukazuju na to koji se fudbaler sa kojom starletom zabavlja, uz neizostavno brojanje zalogaja i gutljaja na nekoj žurci ili svadbi, umesto golova i utakmica. Izgleda da više nije "in" da se priča o srećnijim i uspešnijim vremenima našeg fudbala.

Ruku na srce, ne bismo trebali da se čudimo, s obzirom na činjenicu da živimo u zemlji gde će se radije Brazilcima dati srpski pasoš, nego najboljim strelcima najveća klupska nagrada. Ti isti Brazilci će se od strane fudbalske javnosti posle svega jedne dobro odigrane sezone nazivati "legendama", dok će dokazane legende giganta iz Ljutice Bogdana bit gurnute pod tepih. Skandiraće se kao do sada protiv Pere, Žike, Mike, bilo koga ko je na vlasti, srbovaće se svaku utakmicu, ali teško da će se iko od navijača (čast izuzecima) i čelnika kluba setiti onih koji su udarili temelje Crvene zvezde, kao velikana ovih prostora i ovog kontinenta. Posle se zapitajte zašto je Crvena zvezda godinama u živom pesku...