Written by: Nikola Krunić
Legendarni stih Đorđa Balaševića najbolja je poruka u ovom trenutku za premijerligaške klubove koji su mahali novčanicama ne žaleći silnu "lovu" za renoviranje svog rostera. Toliki milioni investirani u šampionski projekat Junajteda, Sitija, i Čelsija nisu dali plodonosan rezultat. Primera radi, Mančester Siti je iskeširao preko 144 miliona funti za usluge vanserijskih igrača poput De Brujnea, Sterlinga, Otamendija... Međutim zvanje favorita ostalo je samo mrtvo slovo na papiru. Drugo mesto na listi potrošača (može se reći i gubitnika istovremeno) zauzeo je gradski rival, Junajted, koji se isprsio 103 miliona funti za dovođenje Marsijala, Darmijana, Šnajderlina... Novopečeni šampion i miljenik neutralne publike, Lester je obezbeđivanjem titule dva kola pre kraja potvrdio da fudbal ne igraju prepuni koferi Romana Abramoviča, ni blanko čekovi šeika Bin Zajeda. Ima nešto valjda u glavi i nogama. Stari lisac Ranijeri je strpljivo u svojoj laboratoriji sastavljao pobedničku mašineriju, protivotrov za finansijske moći rivala, gde su pompezno najavljivana pojačanja za koja su prebogati vlasnici klubova davali šakom i kapom a novinari leteli oko njih kao muve oko konjskog repa, ne davajući pažnju novajlijama. Dok je fudbalska javnost nagađala ko će od velike petorke podići pehar u maju (Siti, Junajted, Čelsi, Liverpul, Arsenal), na premijerligašku pozornicu je gotovo neprimetno pristigla družina iz Lestera, čija je ukupna vrednost na startu sezone iznosila 55 miliona funti, naspram "građana" (376 mil.), "plavaca" (371 mil.) i "đavola" (313 mil.). Komparacija Lestera sa "fudbalskim korporacijama" služila je za podsmeh, jer su pojedini igrači favorita vredeli koliko ceo tim "lisica". David protiv Golijata, "jugić" protiv "mercedesa". Ni kladionice nisu bile blagonaklone prema "dođošima" iz Čempionšipa. Šansa za osvajanje titule, bila je jednaka šansi da Zdravko Mamić ne opsuje novinare - 5000 : 1. Kako je moguće da novajlija iz druge lige osvoji titulu sa tamo nekim kafanskim kavgadžijom Vardijem koji je do skoro igrao u devetoj ligi? Ili sa nekakvim Marezom koji je do juče žonglirao loptu na alžirskom pesku u Beni Snousu? Ipak, pomenuti dvojac je zapušio usta "nevernim tomama" i pokazao se kao udarna igla Ranijerijeve "plave divizije". Tandem je sa ukupno 39 postignutih golova (Vardi 22, Marez 17) utabao stazu "lisicama" do premijerligške krune. Imali su na tom putu podršku Fuhsa, koji je doveden bez obeštećenja i Drinkvotera (ili posrpski: Popivode), koji se pokazao kao srce i pluća ekipe pretrčavši za ovu sezonu kilometražu ravnu deonici na "Dakar reliju". Lester se tokom sezone pokazao kao penicilin za klubove "petorke", savladavši usput Liverpul, Siti i Čelsi. Rainijeri je kumovao smeni Murinja, čoveka koji ga je nasledio u Čelsiju davne 2004. Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane... Italijan je zadao domaći zadatak i razbio iluzije o svojim kolegama, ukazavši na njihovu nemoć i nekompetentnost za vođenje velikih klubova, jer uprkos jakoj finansijskoj podlozi nisu u mogućnosti da "primirišu" Lesteru. Obrazi milionerskih timova još dugo će se crveniti nakon šamaranja i "bukvice" koju im je očitao "ruki" iz Čempionšipa. Italijanski mag je pokazao da njegova ekipa poseduje hemiju, za razliku od ostalih stratega "petice" koji su iz hemije zaslužili čistog "keca". Možda bi ipak mogli da se oprobaju u nekom od klubova iz Negotinskog okruga... Što se lesterovih spartanaca tiče, oni su sa svojim Leonidom Ranijerijem stavili tačku na jednu od najlepših bajki u istoriji ostrvskog fudbala. Napravili su čudo srazmerno reprezentaciji Grčke koja je osvojila EURO 2004. Ovoga puta, Haristeas se zove Vardi a Oto Rehagel - Klaudio Ranijeri. Oni su "diskretni heroji" fudbalskih poklonika širom sveta...
Legendarni stih Đorđa Balaševića najbolja je poruka u ovom trenutku za premijerligaške klubove koji su mahali novčanicama ne žaleći silnu "lovu" za renoviranje svog rostera. Toliki milioni investirani u šampionski projekat Junajteda, Sitija, i Čelsija nisu dali plodonosan rezultat. Primera radi, Mančester Siti je iskeširao preko 144 miliona funti za usluge vanserijskih igrača poput De Brujnea, Sterlinga, Otamendija... Međutim zvanje favorita ostalo je samo mrtvo slovo na papiru. Drugo mesto na listi potrošača (može se reći i gubitnika istovremeno) zauzeo je gradski rival, Junajted, koji se isprsio 103 miliona funti za dovođenje Marsijala, Darmijana, Šnajderlina... Novopečeni šampion i miljenik neutralne publike, Lester je obezbeđivanjem titule dva kola pre kraja potvrdio da fudbal ne igraju prepuni koferi Romana Abramoviča, ni blanko čekovi šeika Bin Zajeda. Ima nešto valjda u glavi i nogama. Stari lisac Ranijeri je strpljivo u svojoj laboratoriji sastavljao pobedničku mašineriju, protivotrov za finansijske moći rivala, gde su pompezno najavljivana pojačanja za koja su prebogati vlasnici klubova davali šakom i kapom a novinari leteli oko njih kao muve oko konjskog repa, ne davajući pažnju novajlijama. Dok je fudbalska javnost nagađala ko će od velike petorke podići pehar u maju (Siti, Junajted, Čelsi, Liverpul, Arsenal), na premijerligašku pozornicu je gotovo neprimetno pristigla družina iz Lestera, čija je ukupna vrednost na startu sezone iznosila 55 miliona funti, naspram "građana" (376 mil.), "plavaca" (371 mil.) i "đavola" (313 mil.). Komparacija Lestera sa "fudbalskim korporacijama" služila je za podsmeh, jer su pojedini igrači favorita vredeli koliko ceo tim "lisica". David protiv Golijata, "jugić" protiv "mercedesa". Ni kladionice nisu bile blagonaklone prema "dođošima" iz Čempionšipa. Šansa za osvajanje titule, bila je jednaka šansi da Zdravko Mamić ne opsuje novinare - 5000 : 1. Kako je moguće da novajlija iz druge lige osvoji titulu sa tamo nekim kafanskim kavgadžijom Vardijem koji je do skoro igrao u devetoj ligi? Ili sa nekakvim Marezom koji je do juče žonglirao loptu na alžirskom pesku u Beni Snousu? Ipak, pomenuti dvojac je zapušio usta "nevernim tomama" i pokazao se kao udarna igla Ranijerijeve "plave divizije". Tandem je sa ukupno 39 postignutih golova (Vardi 22, Marez 17) utabao stazu "lisicama" do premijerligške krune. Imali su na tom putu podršku Fuhsa, koji je doveden bez obeštećenja i Drinkvotera (ili posrpski: Popivode), koji se pokazao kao srce i pluća ekipe pretrčavši za ovu sezonu kilometražu ravnu deonici na "Dakar reliju". Lester se tokom sezone pokazao kao penicilin za klubove "petorke", savladavši usput Liverpul, Siti i Čelsi. Rainijeri je kumovao smeni Murinja, čoveka koji ga je nasledio u Čelsiju davne 2004. Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane... Italijan je zadao domaći zadatak i razbio iluzije o svojim kolegama, ukazavši na njihovu nemoć i nekompetentnost za vođenje velikih klubova, jer uprkos jakoj finansijskoj podlozi nisu u mogućnosti da "primirišu" Lesteru. Obrazi milionerskih timova još dugo će se crveniti nakon šamaranja i "bukvice" koju im je očitao "ruki" iz Čempionšipa. Italijanski mag je pokazao da njegova ekipa poseduje hemiju, za razliku od ostalih stratega "petice" koji su iz hemije zaslužili čistog "keca". Možda bi ipak mogli da se oprobaju u nekom od klubova iz Negotinskog okruga... Što se lesterovih spartanaca tiče, oni su sa svojim Leonidom Ranijerijem stavili tačku na jednu od najlepših bajki u istoriji ostrvskog fudbala. Napravili su čudo srazmerno reprezentaciji Grčke koja je osvojila EURO 2004. Ovoga puta, Haristeas se zove Vardi a Oto Rehagel - Klaudio Ranijeri. Oni su "diskretni heroji" fudbalskih poklonika širom sveta...
Photo by: Barclays Premier League official site
Коментари
Постави коментар