Sedam veličanstvenih pobeda!

Written by: Dušica Damnjanović

Reprezentacija Srbije je sinoć u duelu sa velikim rivalom Crnom Gorom pobedila rezultatom 10:8! Utakmica je bila dosta naporna za oba tima, kao i za navijače koji su na tribinama konstantno vikali, dobacivali i zviždali. 

Utakmica je počela veoma teško za srpske igrače koji su bili u zaostatku po dva gola. Moglo se primetiti da su Crnogorci uleteli u bazen veoma samouvereno i odlučno. Srbija se može reći nije ni probudila, što su Crnogorci i iskoristili. Prva četvrtina je završena sa rezultatom 3:1 za Crnu Goru što se moglo očekivati s obzirom na ceo tok prve četvrtine.

Druga četvrtina je bila faza „buđenja“ srpskih igrača i već u prvom minutu Andrija Prlainović i Miloš Ćuk su izjednačili rezultat. Do izjednačenja je došlo kada je sudija isključio dva crnogorska igrača koji su igrali dosta grubo i tako se sve namestilo da „Delfini“ daju gol. Usledila je prava borba na bazenu. Filipovićev pokušaj da zatrese protivničku mrežu je u stvari bio pogodak u prečku, dok je Mitrović pogodio stativu. Međutim kao što se reprezentaciji Srbije nije ostvario gol tih par minuta, isti slučaj je bio i sa Crnogorcima koji nisu pored naše odbrane i bloka uspeli da prođu. U poslednjim minutima prvog poluvremena crnogorski igrač Radović zadaje gol našem golmanu i tako se uprkos svim borbama, nada srpske reprezentacije da povede u ovoj utakmici ugasila. Poslednja šansa za vođstvo u prvom poluvremenu potpuno je potonula. Rezultat na kraju druge četvrtine bio je 4:3 u korist reprezentacije Crne Gore.

Treća četvrtina je počela u napadu Crne Gore koja je prva došla do lopte. Ipak, drugo poluvreme može da se označi kao naših „pet minuta“. Po početku treće četvrtine Mandić ubrzo gađa i pogađa protivničku mrežu koju je ovog puta Šćepanović loše čuvao. Izjednačenje nije dugo potrajalo, jedan od boljih igrača Crne Gore, Darko Brguljan zadaje gol koji se nije mogao zaustaviti. Do kraja ove faze, smenjivali su se golovi Filipovića, Brguljana i Prlainovića. Kraj i ove mučne četrvtine završen je izjednačenjem.

Poslednja faza je počela malo oštro od strane sudija. Ubrzo je crnogorski igrač dao gol, koji sudije nisu priznale. Tu zabunu crnogorskih igrača koji su mislili da im je gol priznat je iskoristio Miloš Ćuk i po prvi put doneo vođstvo u rezultatu za srpski tim. Ubrzo Pijetlović zadaje veoma dobar udarac i Srbija vodi sa dva gola razlike. Navijači srpskog tima su trijumfalno tapšali u ritmu koji su bubnjari u Areni zadavali. Ipak, osećala se neizvesnost da li ćemo pobediti i osvojiti treće uzastopno zlato. Odjednom, potpuno neverovatno za sve prisutne Nikola Jakšić zatresa mrežu i postavlja se vođstvo od čak tri razlike. Ubrzo „Đetići“ Janović i Radović postižu dva gola i sada je razlika samo u jednom pogotku. Već je kraj i četvrtine i utakmice, a pobeda može lako da izmakne „Delfinima“. U poslednjem minutu Aleksić sam puca na gol Šćepanovića koji se ni ne trudi da odbrani crnogorsku mrežu na golu i pada još jedan pogodak u poslednjim sekundama za reprezentaciju Srbije. Srbija je prvak Evrope i nosilac trostrukih pehara. Arena je uzvikivala, tapšala ali i pevala kako himnu Republike Srbije tako i glasno i jasno pevala reči iz kompozicije „Marš na Drinu“.

Evropsko prvenstvo u vaterpolu završeno je pobedom domaćina, a prva tri mesta osvojili su:

I Srbija

II Crna Gora

III Mađarska

Svi ljudi koji se osećaju kao Srbi su se radovali na čitavom Balkanu, a najviše se slavilo u predstonici Srbije, Beogradu. Reprezentativci Srbije su zasluženo osvojili mesto na „zlatnom tronu“ i opravdali zvanje „Zlatnih momaka“.

Photo by: FMK Sport